Dragi dnevniče,
Sedmi je dan vanrednog stanja.
Juče je bila nedelja, a, eto, kao da nije. Nisam usisavala, nisam kuvala supu, nisam spavala do podne, ni pravila kolače, dakle – nisam ništa. Čak ni veš nisam prala, a znaš da ja nedeljom ne prođem bez tri mašine – što belog, što šarenog.
Danas sam opet trknula do tate. Kada sam ga pitala treba li mu šta, rekao je, kao i obično – ništa. Svejedno sam mu odnela hleb, kupus, krompir, luk, napolitanke i vinjak. Ne znam zašto, ali čini mi se da se vinjaku najviše obradovao.
Rutinskom inspekcijom frižidera, utvrdila sam da: još uvek nije pojeo svu krompir salatu, nije načeo ni jednu konzervu mesnog nareska i još uvek okleva da baci kefir koji, iz nekog razloga, čuva još od februara. Sve u svemu, odnos mog oca prema hrani prilično je obeshrabrujući. Počinjem da sumnjam da su me zamenili u porodilištu, jer ja, za razliku od njega, o hrani mislim čak i kad spavam
Jesi jeo šta, tata…? Jesam, prženice. Opet si pravio prženice..:? Nisam, to ostalo od subote.
I tako, skuvala sam mu punu veliku šerpu kupusa. Da znaš da je klot, rekla sam. Nisam mogla da stojim u redu za meso. Ali šta ću ja sam s tolikim kupusom, upitao je. Ima da jedem nedelju dana..! Preruči pola u nešto pa nosi kući. Ne mogu, tata, i mi kod kuće imamo kupus. Već treći dan.
I… kako je tamo napolju…? – upita. Ništa ne propuštaš. – pokušah da ga utešim. A ima li naroda po ulicama? Nema… A kola…? Pa, mnogo manje. Znači, penzioneri inače prave gužvu, zaključi tata. Pa, da… to ti uzme kola od dece, sipa kilo benzina, stavi dve babe pozadi i samo jurca okolo…Jesi izlazio juče ujutro…? Nisam lud da se budim u četiri ujutro da idem po hleb. – reče.
Pre nego što ću krenuti, još jednom sam ga upozorih da ne izlazi nikuda, jer ću se ozbiljno naljutiti i ograničiti mu resurse. Tata, znaš šta znači nikuda..? On klimnu glavom. Pade mi na pamet da ne bi bilo loše da mu oduzmem ključeve od kola i vozačku – bar na neko izvesno vreme – ali se brzo predomislih.
Samo ću mu istočiti gorivo. I probušiti gume.
Za svaki slučaj.
Tekst: Daniela Bakić
Photo: Piqsels
Postavi komentar