Ama zamal’ se ne udavih kad mi Vlada, onako usput, za ručkom reče da mu je Rođa pre neki dan tražio dve hiljade evra na zajam. Šta će Rođi dve hiljade evra? Da kupi auto. Zar on nema auto? Ima, al’ sad kupuje sinu. Aha. Ček’ malo…? Onom sinu što ide u srednju školu? Pa da, reče moj muž. Puni…
Sedeli su na klupi u svlačionici kada sam ušla. Nije me videla. Mali je plakao držeći polomljene naočare u krilu. Majka je ljutito razgovarala s nekim na telefon. Neće on meni više ići na košarku, rekla je. Kome ja plaćam tri hiljade dinara mesečno? Za šta…? Da sedi na klupi…? Da ga gađaju loptom…? Koje su ovo po redu naočare..?…
Ulazim juče kod mojih, vidim – tata nešto smrknut, obesio nos, ne progovara. Šta mu je, pitam mamu. Ah, moja Dudo, šta mu nije…- reče mama i uzdahnu. Jel’ bolestan…? Da nije čir opet…? Nije proš’o tehnički. – reče mama i pokaza mi prstom da ćutim. – Nemoj da zna da sam ti rekla. Iš’o juče da registruje kola, vratili…
Prvo me probudila veš mašina odozgo. Onda je komšija odozdo dozivao ženu da mu baci ključ od garaže. Onda se Vlada uvukao u krevet i poljubio me u potiljak. Moram da idem, rekao je. Gde..? Na posao. Ali subota je. Moram nešto da završim. Zaključaj nas kad izađeš, rekla sam i okrenula se na drugu stranu. Kad sam ustala –…
