Spava sad, rekla je Sandrina majka i pažljivo zatvorila vrata. Lekari su rekli da treba mnogo da se odmara, dodala je. Nisam znala šta da kažem. Smesti se ti, dušo, sad ću ja…rekla je i odgegala u kuhinju. Sedela sam na kauču, zagledana u njene fotografije. Bile su posvuda, na malom stočiću, komodi, zidovima… Na svakoj je bila nasmejana, srećna.…
Ne znam da li ste primetili, ali već neko vreme živimo u svetu u kome je sramota biti tužan, ljut ili prosto neraspoložen. Daleko bilo, depresivan. I dok se sve oko nas raspada – mi stojimo postojano… Ako su mogli partizani na minus trideset sedam, preko Igmana – možemo i mi, jelte..? Baš lepo. Zbog toga nam statusi na društvenim…
Dragi dnevniče, Za osamnaest dana, koliko izolacija traje, kupus smo jeli ukupno tri a pasulj pet puta. Ako je verovati kolutanju očima i količini izgovorenih “zar opet“ od strane mlađeg naraštaja, i to svaki put kada sednemo za sto, naslućujem da me dobar deo bliskih srodnika prezire. No, kako je moj zadatak da, i u ovim kriznim trenucima održim njihove…
