Juče sam farbala jaja. Sva su bila iz istog korneta. Svako sam pažljivo spustila u vodu. Sva su se kuvala na istoj, visokoj temperaturi. Neka jaja su ispala lepa i crvena, na radost. Druga su sama od sebe – popucala. Hoće li tako biti i s nama – hoće li nakon svega i među nama biti mnogo polupanih..? Koliko dugo…
Malo je šta čoveka u stanju da zaustavi kao strah. I ono čuveno – šta ako… Šta ako me sutra pita istoriju? Šta ako mi se ceo razred bude smejao..? Nemoj tuda, možda ima zmija. Ne diraj kuče, ko zna čije je. Nemoj da kažeš tati za jedinicu. Ne guraj ruku kroz rešetke, ugrišće te. Pređi na trotoar. Ne naginji…
Ne znam da li ste primetili, ali već neko vreme živimo u svetu u kome je sramota biti tužan, ljut ili prosto neraspoložen. Daleko bilo, depresivan. I dok se sve oko nas raspada – mi stojimo postojano… Ako su mogli partizani na minus trideset sedam, preko Igmana – možemo i mi, jelte..? Baš lepo. Zbog toga nam statusi na društvenim…
