Statistika nam poslednjih godina ne ide na ruku: gotovo svaka druga žena u Srbiji tokom svog života doživela je nekakav oblik nasilja. Svaka treća žena bila je fizički ugrožena. Dok nam se porodica urušava, žensko pitanje gura u stranu, a o nasilju priča tek kad osvanemo u crnoj hronici – mi i dalje ćutimo. A zašto..?
Recimo zato što nasilje nije nešto o čemu se rado priča. I zato što nas je stid da priznamo. I zato što se plašimo osude i kritike. I što mislimo da će proći. A možda i zbog toga što radije gledamo svoja posla. Ili zato što se to uvek dešava nekom drugom. U nekim ruralnim sredinama. I mi smo zaštićeni. I tuđi nas se život ne tiče. Aha.
U redu, hajdemo onda ovako: ne moraš ama baš nikome reći. Ali ako se prepoznaš u ovoj priči, budi sigurna da je priča loša, ne ti.
Pa da krenemo redom: “Glupa si kao noć! Ništa ne znaš sama! Pogledaj na šta ličiš…! Kravo..! Kobilo..! Dve ovce ne bi mogla da sačuvaš! Orah iz ruke ti ne bi uzeo! Vidi kolika si…Ti – majka..? Ti ovo zoveš ručkom..? Kako je kod Dane uvek sve čisto..? I ovo je za tebe oprano? Opeglano..? Na šta ti ja ličim..?
Da nije mene – ulicu ne bi znala da pređeš! Šta – šta mi je..? Kako da mi bude dobro kad živim s ludacima..? Da me voliš, da me stvarno voliš – ti bi to za mene uradila. Gde ti je plata…? Na šta si potrošila sve pare..? Priznaj! Čuješ šta te pitam..!? Daj mi taj telefon..! Ima da vam isključim struju. S kim se dopisuješ po ceo dan..? Brišeš poruke, a..?
Ostavi ključeve od kola. Nećeš ti meni više voziti… Da se razvedeš..? Kako da ne… Znaš kad ću da ti potpišem razvod..? Nikad! Možeš slobodno da ideš ako hoćeš, ali decu da vodiš nećeš. Probaj pa ćeš da vidiš šta ću da ti uradim. Socijalnoj službi ima da te prijavim. Ti nisi normalna, ko će tebi da da decu..? Ni o sebi ne umeš da se staraš.
Znaš li ti ko sam ja..? Znaš li da su to tamo sve moji ljudi..? Kome ćeš da me prijaviš, a…? Za sto evra ima da te polome. Popi nešto, smiri se, ionako ne možeš bez lekova. Vidi kako ti se tresu ruke. Narkomanko. Ima svima da ispričam ko si i kakva si. Štroko. Dođite, deco, majka vam nije ni za šta. Boli je glava…! Nju svaki dan boli glava! Ja sam vam sad i otac i majka. Da odemo kod bake, a..? Da mama malo odmori svoju ludu glavu. Vidite da joj smetamo.
Naravno da ću da prodam kuću. To je moja kuća. Kad tvoje ime bude pisalo na tapiji – onda ću možda i da te pitam. Što, da je nisi ti sa svojih deset prsta stekla..? Da mi je nisi u miraz donela..? Daj tu kafu, vidiš li da čovek čeka. E, glupa li je, majko moja…osam razreda osnovne škole i misli da sve zna… Ima sreće što sam dobar, drugi bi to odma’ najurio.
Kakva ti je ovo supa..? Jel’ ima ovde mesa..? Jesam ti dao pare..? I..? Gde je meso..? Kad si me pitala…? Sad ćeš još i da me praviš budalom..? Valjda ja znam šta sam rekao. Ne obraćaj mi se. Ne razgovaram s tobom. Mogao sam da imam koju sam hteo. Po pet na svaki prst jedne ruke. Šta tebe briga ko je ona…? Jel’ ti je dovodim u kuću..? Šta onda hoćeš..? Ja, obećao..? Kad..? Pričaj ti to nekom drugom.
I ko ti je uopšte ta…? Koleginica s posla? Odakle tebi koleginice? Šta ‘oće..? Jesu to neke vaše šifre.? Muljate nešto..? Ti misliš da sam ja glup? Da možeš da me pređeš..? I šta će tebi fejsbuk..? Koga to tražiš tamo…? Slikaš se, je li..? A za koga se slikaš, da te pita čovek..? Gde si pošla..? Vraćaj se, čuješ šta ti kažem! Koga si pitala..? U tome da ideš na ulicu..? Samo preko mene mrtvog. Pa probaj ako smeš. Kaži joj da ne možeš, da imaš posla. Zato što ja tako kažem.
Šta ti je to u torbi…? Istresi, da vidim. Gledaš ga, gledaš, a..? Pa jeste, lep čovek, slažem se. Al’ ne bi ni on, dok kuja ne mahne repom… I šta se više zaključavaš u kupatilo..? Ti to nešto kriješ od mene..? A ja nisam pozvan kod tvoje majke..? Nekad smo svuda išli zajedno… Sad ti više ne valjam, je li..? Koga imaš, priznaj..! Kakve sad opet cipele..? Jel’ ja radim samo za tvoje cipele..? Šta fali onim od prošle godine…? Da ti nije malo prekratka ta suknja..? Zakopčaj se, čuješ li..?
Kako nema ništa da se jede..:? Opet si sve pojela..? Dala deci..: ?Deco, evo je, opet se izvlači na vas. Koliko je koštao vim…? Dobro. A gde je kusur..? Ti misliš da ja berem pare na grani, je li..? Ja jedini u ovoj kući zarađujem, vi samo trošite… Ti, da si prava žena, znala bi da se snađeš. Od dinara da napraviš dva. Jesi me čula šta sam ti rekao..? Ponovi, da čujem šta sam rekao. Da vidim koliko me slušaš. Sram te bilo, ti – majka..? Naravno da ćeš da rodiš. Šta ćeš u crkvi..? Ja sam ti i bog i otac. Meni da se moliš… meni! Da nije mene, odavno bi pocrkali…
Šta se trzaš..? Jesam te ikad udario..? Pssst..! Reč jednu da nisam čuo. Pisni jpš jednom i zadaviću te! Vidi šta mi radiš..! Da mora čovek da lomi stvari po kući.. zato što ga isteraš iz pameti. Samo da znaš, ako odeš, ubiću se. Prvo tebe pa sebe. Sve ću nas pobiti.
Kad sam te udario, ajde, reci sad ako smeš…? Ludača luda. Ne zna šta govori, druže sudija. Samo sam je ovako uhvatio za ramena, da se smiri. Znate kako se tresla..? Nije popila lekove. Izazvala me. Ne ume da stane. Ja lepo kažem, ćuti, dosta je, ona – ništa. Reci, ‘ajde, reci – kakav sam to ja muž..? Dano, evo tebe da pitamo, ti nas znaš… Jesi li ikad videla da sam je popreko pogledao…? Pa naravno da nisi. Ej… gde ćeš… kod koje majke…pa nisam ja ženio majku… tebe sam… Sedi, da razgovaramo k’o ljudi… Živ čovek greši… Nema glave bez mane… Znam.. Jeste, preterao sam. Ali, neću, neću nikad više… Neće se nikad ponoviti.
Moglo bi se tu još štošta dodati, ali obrazac je uvek i svuda isti. Nažalost, ovo nije nikakav kviz, i nema tačnih i pogrešnih odgovora, ali ako si, dok si čitala, uzdisala, gutala knedle, prepoznala sebe ili nekog svog – treba da znaš i sledeće: Ne, neće se nikada promeniti. I nisi dužna da trpiš. Naročito ne zbog dece. I to nije bila ljubav. Niti će ikada biti. Jer ljubav nikad ne boli. To je tvoj život. Jedan jedini. Ako ga ti ne sačuvaš – ko će..?
Tekst: Daniela Bakić
Photo: Piqsels
Postavi komentar