Nekada davno, kada sam bila jako mlada, vrata do mene je živela žena koja je po cele dane sedela kući, dokona. Iskusnije komšije su me upozoravale da je ne navađam, ali ja sam je ipak pozvala na kafu. Stvari su se ubrzo otele kontroli i dotična je po ceo bogovetni dan provodila kod mene. I dok je moje ustavno pravo čekalo da se nauči, ja sam sedela, kršila prste i slušala njena naklapanja, usput smišljajući način da je se ljubazno otarasim. Kad bih je konačno ispratila, ostajala sam s druge strane vrata, isceđena kao krpa i prilično ljuta na sebe. Ne znam kako bi se završilo da se u jednom trenutku nismo odselili, ali znam da mi nije bilo ni malo prijatno. A samo sam htela da budem fino i vaspitano dete iz kraja.
Ako ste i vi među onima koji žele samo da budu dobri, prožive svoj život bez zadnjih namera i nikome ne učine nažao, moram da vas upitam sledeće: osećate li se ponekad kao kompletan idiot..? Osećate li to u sebi, svaki put kada vam neko kaže kako ste “suviše dobri“ i “prava mica“..? Svaki put kad vam se “gosti uvale pa ne znaju da odu“..? Svaki put kada komšiji pozajmite pare da mu ne iseku struju a on, isto veče, završi u kafani..? Imate li utisak da vas ponekad sažaljevaju..? Je li vama ponekad žao sebe, kad u želji da budete dobri – ispadnete glupi i naivni…? Meni jeste.
Zaista, nema tog čoveka koji se barem jednom nije opekao. Svi smo mi bili dobri, bar jednom u životu. Svi smo mi nekada pali na tužnu priču i dali prosjaku poslednji dinar, a onda saznali da taj isti živi u kući na tri sprata. Ili smo uplatili novac nekome za potrebno lečenje – a novac je završio ko zna gde. I svi smo se mi ponekad upitali – ima li istine u onome da su dobar i lud – braća rođena. Nažalost, ima.
A opet – i dalje želite da budete dobri. I da pomognete. I da se nađete u nevolji. Pa date prst, a uzmu vam celu ruku. I to ne zato što ste glupi, već zato što ne umete da postavite granice.
Elem, ukoliko ste i dalje čvrsto rešeni da budete dobri, a onda barem upamtite sledeće:
Uvek će biti onih koji će želeti da vas iskoriste i koji će biti tu samo kada im trebate. Nekada je to prijateljica koja vas zove samo kada se posvađa s mužem. Drugi put koleginica koja obleće oko vas, jer zna da možete da joj završite onaj kvartalni izveštaj. U jednom trenutku ćete se sigurno upitati jeste li “lepak za budale“ i kako se baš vama takvi uvek nakače..? Šta da vam kažem – sami ste krivi.
Ne polazite od sebe. Nemojte misliti da će onaj preko puta vas biti podjednako dobar. Nismo svi isti. Što pre to upamtite – to bolje po vas. Ukoliko rešite da budete dobri – onda se krećite u poznatom okruženju. Inače ćete završiti kao Pinokio, u nekom cirkusu, a neće biti Cvrčka da vam pomogne.
Što više dajete, ljudi će više očekivati od vas. Nakon nekog vremena – podrazumevaće se da dajete. Prvi put kada ne date – novac, lepu reč ili bilo šta drugo što se od vas očekuje – bićete najgori. Ukoliko na vreme ne postavite granice, postaćete javno dobro. A o javnom dobru niko ne vodi računa.
Ako naivno verujete da će vas ljudi više voleti ako budete bolji i bolji – prevarili ste se. Većina će vas samo uzeti zdravo za gotovo. Ljudi nas cene isključivo onoliko koliko mi cenimo sami sebe. Ni manje, ni više.
Budite spremni na razočarenje. Jer, čak i ako uspete da postavite granice – biće onih koji ih neće poštovati i koji će iznova ispipavati koliko daleko mogu da idu, dok konačno ne odlučite da stavite tačku. A onda, pa onda ćete ponovo biti loši. I retko kada ćete doživeti da kažu da im je žao. Jer i zašto bi – sami ste im dozvolili.
Ne očekujte previše. U potrebi da posmatrate svet iz boljeg ugla, često ćete se susretati s prevelikim očekivanjima. Ljudi kojima ste najviše pomogli, neće vam uzvratiti istom merom. Zato, ako ste rešili da budete dobri – budite. Ali naučite da ne primate sve k srcu.Većina ljudi je vođena sebičnim impulsima.
Izborite se za sebe. Još jedna borilačka veština koju apsolutno morate naučiti pre nego skočite u bazen s krokodilima. Znam da vam je lakše da se sklonite, da prećutite pre nego da uvredite nekoga. Znam da su vas učili da “pametniji popušta“ i da je u nekoj priči strpljen na kraju bio i spašen. Ali sve ima svoje granice pa i lepo vaspitanje.
Mislite na sebe! Mnogi ljudi, brinući o drugima, zanemare sebe. Od silne želje da budete dobri prema drugima, zaboravićete da budete dobri prema sebi. Znate one požrtvovane majke, koje bi učinile sve za svoju decu..? Pa ne idu kod frizera, da bi deca išla na izlet. Pa glođu šiju, a deci daju batak. To odvajanje od usta ponekad ume da prođe neopaženo. Mnoge žene-mučenice su na kraju bivale ogorčene. I niko im nije rekao hvala.
Spremite se da objašnjavate mnogo toga. Jer, često ćete biti u situaciji i da vam ne veruju i da vas posmatraju krajnje sumnjičavo. Zašto ste dobri? Ko je još danas dobar – tek tako, bez razloga..? Mora da imate neki krajnji cilj..? Ko zna šta smerate…? Jednom sam pomogla jednoj starijoj ženi da ustane, kada je pala na ulici. Ostavila sam joj broj telefona da mi se javi ako joj šta zatreba jer mi je rekla da živi sama i da nema nikoga. I još uvek pamtim taj pogled dok pokušava da odgonetne da li sam serijski ubica, zbog čega joj dajem svoj broj i šta to zaboga nije u redu sa mnom..?
Završili ste odličan posao, međutim zasluge je pokupio neko drugi..? Vas nisu ni potapšali po ramenu. Svi drugi napreduju, samo ste vi večiti “mlađi referent“..? Naravno da idete da se napijete iz ovih stopa. Da, postoji ozbiljna šansa da se odate porocima. Ljudi koji nisu u stanju da jasno odrede svoje vrednosti i ne umeju da se nose sa stresom koje jedno takvo samo-ignorisanje uzrokuje – često postaju zavisni. Kada stalno dajete a ništa vam se ne vraća – nije neuobičajeno da potražite utehu u opsesivnoj kupovini, prejedanju, alkoholu ili nekom drugom poroku. Da ne bude da nisam rekla.
Ukoliko do sada nisam uspela da vas odgovorim – ne preostaje mi ništa nego da vam poželim sve najbolje. Dobrota je uvek za poštovanje. Ali uspostavljanje granica neće ni malo umanjiti vašu sposobnost da budete dobri. Zato vas molim – prvo naučite da cenite sebe. Zaštitite sebe. U suprotnom, nećete biti dobri ni sebi ni drugome.
Magična reč je NE. Naučite da kažete ne i to tako što ćete početi od malih stvari. Izvini, moram da idem. Naravno, pomoći ću ti ali samo da završim ovo moje. Jel’ možemo da se čujemo malo kasnije…? Ne, nemam sad vremena za kafu. Znaš, moram da učim. O, itekako još moram da učim.
Tekst: Daniela Bakić
Photo: Piqsels
Postavi komentar