Hoće i od toga…

A šta ćeš, sačekaj još malo.
Znaš kako se kaže – “strpljen-spašen“.
Uostalom, nikom danas nije lako. Šta bi ti..?! Vidiš kako svet živi.
Koliko godina imaš..? Nije ti više dvadeset. Ko još normalan upisuje fakultet u tvojim godinama? Sin ti je apsolvent.
Niko tebi ne brani da radiš to što voliš, samo to tvoje ne plaća račune.
Čuj – smeta ti rutina…?! A šta misliš – drugi se po čitav dan samo zabavljaju..?
Ko još radi ono što voli..? I šta ljubav uopšte ima s tim…?
Pomiri se.
Saberi se.
Stani na loptu. Vidi gde si, šta si, izbroj do deset.
Jutro je pametnije od večeri.
Izbroj do deset.
Ne traži hleba preko pogače.
Misliš da je drugima bolje..?
Pogledaj se.
Ko se još voli posle trideset godina braka…?
A šta, ti si kao nešto posebno? Mi ostali ti nismo ni do malog prsta, jel…?
Ne ide šuk s rogatim.
Para na paru, nikad na fukaru.
Ne talasaj.
Ćuti. Može te ko čut’…
Šta će svet reći..?
Jel’ to treba da dobiješ..?
A da odeš da popričaš s nekim…?
Da nije kriza srednjih godina, kažu da to zna biti zeznuto.
Proći će.
Izbroj do dvadeset.
Ionako ne možeš ništa da promeniš.
Sistem tako funkcioniše.
Bolje vrabac u ruci nego golub na grani.
Šta si sad ti – neki Gandi..?
Opet si čitala onu tvoju knjigu, jel’..?
Život nije film, nije ti baš sve hepiend.
Čaša meda ište čašu žuči.
Na koga li si samo takva..? U našoj familiji su svi bili normalni.
Ko će te takvu ludu..?
Valjalo bi da popričaš s nekim. Al’ da niko ne zna.
Svi imamo žute minute.
Mora li svako znati baš sve što se tebi dešava u životu..?
Svaki brak ima svoje krize.
Sedma godina je kritična. Kažu.
To je samo faza.
Pomiri se.
Smiri se.
Saberi se.
Izbroj do trideset.
Zatvoriš oči, istrpiš…
Mora u životu ponešto i da se proguta.
Nešto mora i da boli.
Stisni zube.
Skrati taj jezik.
Ne pravi mi predstavu.
Tiše, vidiš da nas gledaju.
Sad si našla da podvlačiš crte…? U pedesetoj..?
Ja sam u tvojim godinama bila…
Znaš li ti šta sam ja sve radila da bi…
Hoćeš li ikada odrasti…?
Kakva crna depresija…?
Ko je mene kad pit’o kako sam, pa evo me.
Ne žuri.
Što je brzo, to je i kuso.
Tiha voda breg roni.
Čuj “ne možeš više“..? A šta to tačno ne možeš više..?
I odakle ti uopšte pravo…?
A što ti vazda moraš bit’ mimo svet…?
Fali li ti šta…? Zdrava, prava…
Emocije su za slabiće.
To je samo faza.
Proći će.
Možda stvarno da popričaš s nekim…?
A može biti i da je od štitne.
Jesi radila hormone…?
Mogla bi.
Hoće i od toga, znaš…?

Tekst: Daniela Bakić
Photo: Piqsels