Dva i dva su pet

Hajde sad, pročitaj zadatak ispočetka, reče otac i otpuhnu veliki kolut dima.
Pročitala sam, tata, sto puta.
Pročitaćeš vala sto i prvi put, bio je uporan.
U voćnjaku je bilo šezdeset stabla…
Stabala, ispravio je.
Šezdeset stabala voća, od toga osamnaest krušaka i četrnaest dunja. Četvrtina ostalih voćki… Voćaka, prekinuo je.
Četvrtina ostalih voćaka su bile breskve, a ostatak marelice. Po koliko je bilo bresaka i marelica. Koliko je bilo breskvi, ispravio je otac.
Nastavnica kaže bresaka, odgovorila je.
Kaži nastavnici da nema pojma, reče otac i otrese pepeo u debelu kristalnu pikslu. Da išta zna, ne bi hodala poderanih čarapa.
Nije žena jadna kriva, upade Majka. Plata u školi mala, muž joj ne radi, mati bolesna, dva mjeseca nisu platili kiriju.
E, nisu platili…?
Života mi, Dino, pričala mi ona Branka što živi u žutim zgradama, vizavi njih.
Tata…?
Šta je…?
Ja sam pročitala.
Dobro… Znači, bilo šezdeset stabala, jel’ tako…?
Jest.
I šesnes’ krušaka.
Osamnaest, tata.
Nek’ ti bude. Osamnest. I kolko dunja..?
Četrnaest dunja.
A ostatak breskve i marelice. E, sad… Lelo, moraš prvo znat’ postavit’ zadatak.
Prvo ga mora razumjet, upade Majka.
De, Minka, ne prekidaj, nećemo završit’ zadaću do sutra..! Bezbeli da ga mora razumjet’. Razumiješ li, Lelo..?
Razumijem, tata.
Kod razlomaka ti je glavna razlomačka crta. Moraš znat’ šta ide gore, a šta dole. Znaš li šta ide gore…?
Kruške…?
Tako je, kruške. Znači – gore pišeš osamnaest. E, sad, pošto imaš i kruške i dunje i breskve i marelice, ovo će biti dvojni razlomak.
Svaka tebi čast kad to znaš objasnit’, reče Majka.
Jašta ću nego znat’, učio sam u školi, reče Otac i napiri se k’o paun.
A učila sam i ja svašta, pa sad znam samo sabirat u prste.
Stvarno, mama…?
Šali se mama , bona, zna ta na čem’ nebo stoji. Nego, gledaj ‘vamo… šta smo rekli… imamo dvojni razlomak. Vrijednost dvojnog razlomka izračunava se tako što podijelimo proizvod spoljašnjih članova sa proizvodom unutrašnjih članova. Jel’ ti to jasno…?
Jeste, tata.
Šutite malo, evo mi počinje emisija, reče majka i pojača televizor. Sprema Stevo musaku s patlidžanima, to moram gledat’. Jesi ovo ti, Lelo, opet dirala antenu, boga ti, vidi kako mi je mutna slika..
Najprije na ugrijano ulje stavite sjeckani luk i blago propržite, reče Stevo.
Odo’ zapisat, reče Majka i otrča po stari rokovnik. Bože sačuvaj, svog ste ga išarali, nema jednog čistog lista… Gdje ću sad pisat’….
Dodajte mljeveno meso, nastavi Stevo.
E znaš šta, nek’ si ti svoje loto brojeve pis’o i prognozu, a ti Minka sad stisni cijelu musaku u dva reda… Šta je ono rek’o…?
Luk da se isprži, mama.
De, Lelo, u zadaću ti gledaj, neće učiteljica sutra pitat šta je bilo na televiziji.
Malo papra po ukusu… Malo soli… I jednu žlicu Vegete.
Ne kupih Vegetu, prisjeti se Majka.
Meso pirjajte uz blago dolijevanje vode da omekša i na kraju dodajte kosani češnjak.
Mama, šta je to češnjak…?
Lelo, skoči Otac. Kome ja radim ovu zadaću…? Ja se ubih ovdje računajući, a ona – češnjak…?
Pa tata, nisam znala šta je.
Luk. Bijeli luk! Haj’ sad, računaj…
Koje…?
Šta – koje…?! Eto sam ti postavio zadatak, ti samo izračunaj.
Rajčicu ogulite i očistite od sjemenki, reče Stevo.
Paradajz, objasni Majka.
Šuti, Mino, da ti ja ne dođem… vidiš da dijete radi… Da vidim šta si napisala…Četrnaest osamnaestina, a vamo podijeli breskve i jabuke, a da ostane četvrt… Nije, brate, dobro. Ne može bit’… Imaš li rješenja pozadi…?
Nemam, tata.
Složite patlidžan u vatrostalnu zdjelu a zatim prelijte umakom od mesa, objasni Stevo.
Ja bi’ od ovoliko faširanog tri ručka napravila, reče Minka.
Otac se počeša po glavi i zapali cgaretu.
Otvori malo, začadiće mi store, reče Majka i stade da rastjeruje dim.
Haj’mo ispočetka. Znači… imamo dvojni razlomak. I rekli smo da se vrijednost dvojnog razlomka izračunava tako što podijelimo proizvod spoljašnjih članova sa proizvodom unutrašnjih članova. Jel’ ti to jasno…?
Jeste.
Pitaj, ako ti nešto nije jasno. Nisu ni meni razlomci iz prve bili jasni… Al’ nema tu šta, matematika je to, tu su ti dva i dva vazda četiri.
Dobro, tata.
Ho’š znat’ sama…?
Hoću, tata.
Hajde, evo ja ću se okrenut’, neću ni gledat’ šta radiš.
Tata, tata….?
Reci, Lelo…
Tata, a šta su to marelice..?

Tekst: Daniela Bakić
Photo: Piqsels