Kad bolje porazmislim, samo dve stvari čoveka istinski pokreću. Strah ili strast. Pa biraš. Ovo ili ono. I sve što radiš, radiš da bi pobegao od jednog. I stigao do drugog. Nema tu neke velike mudrosti. Iako ponekad izgleda komplikovano. I užasno teško – hodati po toj žici koju nisi birao. I koja ume da bude tanka. Često i bodljikava. A čovek se…
Nemam ja ništa protiv Adel. Ali mi svejedno teško pada to što se prepolovila. Zašto…? Za početak, zato što to ne verujem da je to učinila zbog zdravlja. I zato što znam da svet u kome živimo ne prašta debljinu, baš kao što ne prašta ni mnoge druge različitosti. Mislim, lepo je to što žena vodi računa o sebi. Još…
– Pozdravi decu. – govori mi dok stoji na vratima. – I javi se kad stigneš kući. – Hoću, ne brini… – I pazi kako voziš…! – Tata, nisam dete… I nisam dete. Dugo već. Ali me prestravi, svaki put – to naše stajanje ispred vrata. I svako tvoje mahanje i moj pogled odozdo, s dna stepenika… I ne znam…
Dragi dnevniče, Ova imitacija nedelje je sasvim dobro počela. Spavali smo do kasno a posle pili kafu dugo i natenane. Usput smo pričali o nekim naizgled uobičajenim stvarima, kad ćemo da krečimo, gde ćemo na more… Deca su, naravno, divljala po sobama i svako malo sam pretila da ću ih, ako se ne smire, zaključati u špajz, koliko već pre…
Danas je Prvi maj. Dan kada je davne 1886 godine četrdeset hiljada radnika u Čikagu diglo glas protiv industrijalizacije, nemilosrdnog iskorišćavanja, malih nadnica i radnog vremena koje je iznosilo i po osamnaest sati dnevno. Zahtevali su dostojne uslove rada, i “tri osmice“ – 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog obrazovanja. Vlast je, kao i obično, poslala…
