Davno je bio mart. I nema tog straha koji nije pomolio svoju odvratnu glavu za ova četiri meseca. I tu nije kraj. U kontekstu okolnosti – predviđa se da će dvadeset procenata populacije oboleti. I pritom, ne mislim na Kovid. Dvadeset posto do sada zdravih, normalnih ljudi suočiće se s nekim mentalnim poremećajem. Ako tome dodamo procenat onih koji su…
Dragi dnevniče, Noćas sam dvaput ustajala. Bešika mi je, u poslednje vreme, veličine graška. Jutros nisam mogla da vidim koliko je sati. Škiljila sam u onaj sat i ništa. Šestica i osmica tako liče… Na kraju sam morala da stavim naočare. Za blizinu. Biće da sam prevelika za tako male brojeve. Pre prve kafe nisam progledala. Ni progovorila. Onda sam…
Stigao nam je juli. Znate, onaj lepi mesec kad se radnička klasa već uveliko odmara. Volela bih da mogu da napišem da sam upravo došla s plaže, da mi koža miriše na kremu za sunčanje, da pijem ledenu kafu iz orošene čaše, sedim na terasi s pogledom na more i da poput svakog prosečnog kontinentalca uživam u odmoru. Volela bih…
Majko službenog lica, spavaš li mirno..? Ti, da baš ti – koja si ga rodila, hranila, spremala mu sendviče za užinu, išla mu na roditeljske sastanke, krila njegove jedinice od oca, pravdala časove, krišom davala neki dinar, stajala na njegovu stranu, govorila “ah, to su te godine“, “pusti, proći će“, “muško je, mora nekako da se ispuca.“ Jesi li bila…
Sutra ti je rođendan, majkino. Dvadeset i prvi. Imala sam nešto malo više kad sam te rodila. Jesam li znala šta..? Teško da je te devedeset devete iko išta znao. Bila je to godina koju je osiromašio uranijum. Ali i godina koju si obogatila ti. I neka si. Iako su sve nesanice u tebe jednu stale. Zašto sad plače..? Misliš…
