Sećaš li se Jelena Kako smo bili primitivni i prosti One jeseni, sedamdeset treće Kad su, ko nikad do tad, rodili lešnici Pa ljudi nosili po pune vreće… A mi savijali mlade leske podase Kao da nikad nikom trebati neće Kao da će svet prestati da postoji Upravo tada i tu u Prisoju. Da li se sećaš Kako sam bio…
I ja bih želeo da volim Kao majka i sestra, ili voljena žena Nežno i toplo i večno, za sva vremena Da imam lakoću i ljubav ptice I majčino srce-srce lavice Ali nama, očevima, to nije dato Ne može tako bato Ni-na,na-na, kuco i maco I zlato umiljato Kad otac voli sina To mora biti veliko kao planina Ko Tara…
Jedna od stvari koja nas odvaja od majmuna (Ili njih od nas?) Sposobnost da lažemo Sebe, druge, sve oko sebe, samo sebe ne i druge, samo druge ne i sebe Šta više… Štoviše Čitav materijalni i nematerijalni svit je jebiga – lažan Lažna skromnost Lažni moral Lažne donacije Lažne diplome Lažna uzbuna Lažni mamac Lažne vijesti Lažna fotografija Lažni identitet…
Hodaš prema nama i menjaš se na moje oči. Podižeš ramena, pa ih spustaš kao da razgovaraš sa nevidljivim čovekom. Da sam bliže možda bih mogla da vidim i poneku dlaku koja postaje seda. Vučeš noge kao prebijene, Curi ti snaga u šiblje kraj staze. Dete kopa krtičnjak dugačim štapom. Ja te gledam i naslućujem šta su mogli da ti…
