U moru etiketa koje je svet u stanju da nam prišije, etiketa introvertne osobe se i ne rangira baš najbolje. Osim, naravno, ako niste Doktor Haus, Šerlok Holms, Dekster Morgan ili kakva druga genijalna holivudska interpretacija života. One druge, druželjubive, pričljive, glasnije, one sa pet hiljada kontakata u imeniku i uvek spremne za akciju – skloni smo da rangiramo nešto…
Dobro, nisam baš neki stručnjak, ali od početka mi je bilo jasno da fobije baš i nemaju neko realno utemeljenje. Strah je strah. I uobičajeno je da čovek se plaši od iracionalnog i da svoju nesigurnost hrani najrazličitijim vrstama straha. Dijapazon je, čini se, beskrajan. Strah od mraka..? U redu. Nije svejedno. Strah od smrti..? Pa, dobro, razumem i to.…
Pročitah nedavno da je početkom devetnaestog stoleća, prosečan ljudski vek iznosio svega trideset i šest godina. Jedva dovoljno da te i rođena deca upamte. Devedeset procenata čovečanstva je živelo u bedi, a svako drugo dete umiralo pre pete godine života. Danas jedan prosečan život traje dva i po puta duže, u oskudici živi tek svaki deseti čovek, a deca su nam,…
Nekada davno, kada sam bila jako mlada, vrata do mene je živela žena koja je po cele dane sedela kući, dokona. Iskusnije komšije su me upozoravale da je ne navađam, ali ja sam je ipak pozvala na kafu. Stvari su se ubrzo otele kontroli i dotična je po ceo bogovetni dan provodila kod mene. I dok je moje ustavno pravo…
U moru iracionalnih strahova koje je moja porodica (s majkom na čelu) vremenom uspela da iznedri, strah od odvajanja nalazi se na sjajnom trećeplasiranom mestu, odmah iza straha od gladi i naravno – promaje. Moja majka se i dan danas kune da njen prerani klimaks započeo onog dana kad sam se ja udala – jer odvojiti se od kćerke jedinice…
