Život u zajednici, naročito stambenoj, ume da bude neprijatan. Tokom svog dugogodišnjeg staža u višespratnicama – mogu da posvedočim da se taj isti život postara da nam, gotovo po pravilu, na spisak stanara stavi i po jednog vazda namrgođenog čudaka kome je, čini se, lakše izvući krv iz vene – nego jedno obično, ljudsko dobar dan. I ta praksa nije…
Draga Adel, kad si se prvi put pojavila, meni je nekako baš bilo drago. Onako, osetila sam tu neku sreću i žensku solidarnost. Pomislila sam, evo je, konačno jedna koja ne izgleda savršeno a opet ruši sve pred sobom. Kakav si samo glas imala.. i sad se naježim kad pomislim. A onda se pre par dana instagram uskomešao. Adel, Adel,…
Sedimo za stolom, kod mojih, na ručku. Mama samo tanca i prinosi. Ja krišom da ne vidi, prebacujem iz svog u Vladin tanjir. – Ti ne jedeš, upita tata. – Jedem, jedem. – Pa šta to bišteš onda, šta ti je, da nisi bolesna…? – Mama je na detoksikaciji, reče Beba. – Na čemu je mama,upita moja Milanka. – Na…
Moja baka je rođena 1925-e. Detinjstvo i dobar deo mladosti je provela, takoreći, gladna. Glad je ostavila toliko traga na nju, da je, otkad pamtim, spremala neverovatne količine hrane. I niko nije smeo da ustane od stola a da ne omaže tanjir. Jer – glad je možda prošla, ali babin strah – nije. Nikada. Ja sam rođena mnogo kasnije. I…
Nije svako zlo za zlo, te tako ni ova korona. Ok, možda iz ovoga neću izaći bogatija za četiri svetska jezika, niti ću za vijeki vjekov hodati unaokolo sa blaženim osmehom na licu, ali me je ovaj karantin nečemu i naučio: Kao na primer, da je kuhinja prostor u kome zaista uživam. Da će uštipci upiti manje ulja ako u…
