Sedela je za stolom, zagledana u belu činiju sa salatom. Dvesta dinara, kilo paradajza, pomislila je. Pa nije zlatan! Za trista je mogla kupiti pola kila mesa, i to dobrog mesa, od buta, ne bilo kakve koske. A čak i ne miriše! Ko zna koliko je puta prskan, samo da što pre naraste, zapitala se. I ko zna kakve sve…
Ja bih da zamolim, ako može. Za dobre ljude. Za one jednostavne. Pomalo naivne. One koji se očima smeju. I kad grle – grle kao da su se celog života samo za to školovali. Za one koji ne umeju da ne vole. I one koji sve oproste. I preko svega pređu, k’o preko neke plitke vode. Molim. Za one nevidljive. One…
Kad bolje razmislim, “nije moje da se mešam“ je provereno jedan od najbržih načina da nekome upropastite dan, nedelju, godinu, a poneki put i život. Ma, dva života. Znate ono – nije moje da se mešam, ti upiši tu tvoju akademiju, ali da znaš da se od crtanja niko nije ‘leba najeo. Život je ozbiljna pojava, draga moja. Gledaj od…
Nije Sibir najgore mesto za život. Iako kažu da temperatura u Krasnojarsku ni leti ne prelazi osamnaest, a zimi se i misli lede od studeni. Najgore mesto za život je pogrešna priča. Ona u koju uveče ležeš kao u tuđ krevet. I vrtiš se po celu noć jer te žulja nešto a ne znaš tačno šta. Pa prevrćeš jastuke i…
Dok neke pametne žene ovo lepo vreme inspiriše na šetnju, izlet, odlazak u prirodu – ja, ludača luda, krečim. Dobro, ne krečim samo ja, kreči i Vlada, kreči i moj tata, ali manje više – sve sporedne stvari radim ja. Neka, mislim se, tako ti i treba Dubravka, kad si kreten. Sto godina da imam, neću se opametiti. Gaga –…
