Vele, ima još uvek varvarskih plemena, tamo u Papui Novoj Gvineji – jedu ljudsko meso. Mo’š misliti, moja Slavice…!?. Uhvate živog čoveka, stave ga u kazan, pripale vatru i zbogom diko. Pojedu te na pravdi boga.Od onog što ostane, naprave kavurmu. Kakvih ljudi sve ima, sestro slatka…. Strašno, jelda…? Pa jeste, šta da ti pričam. A mi, normalni se inače koljemo iz krajnje plemenitih razloga.Jesmo li civilizacija il’ nismo, majka mu stara..?! Pa jel..?
Mi, Slavice, kad rešimo da se napijemo krvi jedni drugima, mi ti to k’o svaki pošten svet – prvo heklano milje, pa čašica sa stopicom, pa mali prst diskretno u stranu, pomirišeš, pa promućkaš u ustima i tek onda proguneš, a ne k’o tamo neki neuki primitivac – odma’ u kazan..!? A ne, gospodo, mi ovako kulturni i prosvetljeni – kad odlučimo da da se istrebimo k’o vaške, mi to onako sve lepo, polako i u rukavicama. Kroz gust češljić. Pa ko pretekne.
Pa kad te sutra neko pita – zašto a ti lepo reci – pa eto, prijatelju, ubiću te zato što si beo.Ili žut. Ili crn. Ili kakav bilo.Ubiću te samo zato što si drugačiji i što te ne razumem. Što neću ni da pokušam da te razumem.Ubiću te zato što mi se može. Jači sam. Veći.Ubiću te zato što voziš bolja kola.Šetaš bolju ribu.Ubiću te jer mi mnogo ide na živce to kako rastežeš dok pričaš.Ubiću te što se praviš važan.Ubiću te što si bolji od mene.Ubiću te zato što sam pijan.Drogiran.
Na krivo nasađen. Zato što mi je puk’o film.I zato što mi je fitilj prekratak.I nije mi baš dan, kapiraš Na kraju, ubiću te bez ikakvog razloga.Ubiću te jer si sam kriv što si se zatekao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.Ubiću te zato što mi je pao mrak na oči.
Uvek će biti onih koji će posvedočiti kako sam bio miran. I fin. I javljao se komšijama.
I tako ćemo nastaviti da se ubijamo. Zbog jezika kojim govorimo. Čak i zbog dijalekta. Zbog tima za koji navijamo. Zboj boga kome se molimo. Zbog boga kome se ne molimo. Zbog zemlje u kojoj smo slučajno rođeni. Zbog partije za koju glasamo. Zbog metra njive. Zbog dve trule tarabe. Zbog zajedničkih prostorija. Zbog ključem zagrebane farbe. Zbog prezimena na interfonu. Zbog sto evra.Zbog deset evra. Zbog jedne crvene. Zbog dva piva. Zbog društva u ćošku. Zbog pogrešne pesme. Zbog pogleda popreko.Zbog naših. Zbog njihovih. Zbog ničijih. Zbog svačijih.
Ubijaćemo se i zbog “gledaj magarca kako vozi..“ Zbog “alo, majmuneeee..“ Zbog toga što “je leg’o na sirenu“. Zbog glasne muzike. Zbog seljačke muzike. Zbog padavičarske muzike. Zbog kučeta. Zbog mačeta. Zbog “šta je bilo“ i “šta ti meni šta je bilo“. Zbog “znaš ti ko sam ja“. Zbog “alo breeeee…“ Zbog “izađi ako smeš, aj’ da vidim koliki si frajer“.Ubijaćemo se zbog “sama je tražila“.Zbog “sama ga je izazvala“. Zboh “da je samo držala jezik za zubima“.Zbog “ko je ter’o da hoda u ta doba?“ Zbog “kome majku..?!“Zbog pikavca zalutalog na komšijsku terasu. Zbog hiltija nedeljom. Zbog lopte zalutale u prozor. Zbog brisača na Kecu. Zbog “pusti ga, muško je, mora da se izduva“. Zbog preslane supe. Zbog neslane supe.Zbog duge kose. Zbog kratke kose. . Zbog pokrivene glave. Zbog otkrivene glave. Zbog brade. I zbog bez brade. Zbog ove himne. Zbog one himne. Zbog sira i vojne muzike. Zbog nečije babe zdravlja. Zbog radi reda. Zbog zato.
I nastavićemo da se trebimo sve dok postoji ijedna dijagnoza ili ijedna okolnost na ovom svetu koja nam ide u prilog. Ubio je jer je, (pa da krenemo redom, ne mora nužno i abecedno) – agresivan. Asocijalan. Apatičan. Bolestan. Ters. Jer je prs’o. Puk’o. Skren’o. Zgajz’o. Skikn’o. Vrisn’o.Cikn’o.Pregoreo. U prevodu, zato što je psihotičan. Labilan. Opsesivan. Anksiozan. Paranoičan. Povodljiv. Od ranije poznat organima gonjenja. Neprilagođen. Napadnut. Prepadnut. Opsednut. Izbezumljen. Prepušten. Raspušten. Zapušten. Napušten. Izopšten. Opšten… pšten…šten…ten..en…n.
Da ne nabrajam dalje, nego… ko su onda divljaci u celoj priči..? Oni gologuzani u Gvineji koji te sadžgaju u kazan kad ogladne ili mi koji se glođemo iz besa…? Mi, koji smo, sva je prilika, siti svega…? Ne znam. Nisam pametna. A nemam nešto ni apetita.. I ako ne zamerate, prreskočiću večeru.
A vama, braćo ljudožderi – svako dobro i prijatno.
Tekst: Daniela Bakic
Photo: Piqsels
Postavi komentar