– Je li ti vruća voda…?
– Nije mnogo. Meni prija.
– Nije ti to dobro za srce, to da se skroz potapaš u vrelu vodu.
– Ali volim da se potapam.
– To ubrzava cirkulaciju. Osećaš kako ti srce lupa..?
– Malo.
– Moraš da odeš na pregled.
– Nemam sad vremena. Uostalom, dobro sam.
– Ko kaže..? Aplikacija za brojanje pulsa..? Devedeset otkucaja u minuti, u tvojim godinama…
– To je zato što sam se penjala uz stepenice…
– Znam, ali ipak…
– Mračiš… ova kupka baš i ne peni.
– To nije kupka, to je balzam.
– O bože…
– Mogla bi nekada i da čitaš šta piše na pakovanju…
– Sva su ista…
– Baš je super kad se čovek ovako izoluje…
– … i ne mora da priča ni sa kim.
– Ko mi kaže..?
– Zaboravila si veš u mašini.
– Joj..! Pustiću da još jednom ispere.
– Pustila si sinoć. Ubuđaće se.
– Neće.
– Gde mi je telefon…?
– Telefon..? U kadi..? Molim te…
– Pa šta fali..? Ovo su jedini trenuci u kojima mogu na miru da pročitam šta se dešava..
– Dabogda ti upao u vodu..! Umesto da pričaš sa mnom, ti si na fejsbuku.
– Svi su na fejsbuku… Dobro, evo, pričamo! Slušam te.
– Moraš da odeš kod interniste. Pogledaj te vene na nogama.
– Šta s njima..?
– Ne dopadaju mi se.
– A ti ih onda ne gledaj. Možeš li da se opustiš bar deset minuta..? Ležimo u kadi, zaboga. Ovo treba da bude uživanje.
– Ok. Evo, neću više progovoriti.
– A to s venama… jel’ opasno..?
– Rekla si da ćutim.
– Daj, ozbiljno te pitam…
– Sve je opasno, ako se zapusti.
– Jesam li isključila ringlu..?
– Ma jesi sto posto. Do sad bi se već nešto zapalilo…
– Ma da… a i nisam zamišljala tako da završim… da me vatrogasci nađu u kadi… Bože, kako su štrokave one pločice…!
– Koje…?
– One dole oko slivnika.
– Kamenac.
– Misliš…?
– Aha. A ti i dalje pij vodu iz slavine… Ko zna čega sve ima… Pogledaj zavesu za tuširanje… vidiš li kako je pri dnu narandžasta..? To ti je od bakra.
– Čekaj, zar nije bakar dobar..?
– Dobro, onda je neka druga rđa u pitanju. U svakom slučaju, voda nam nije dobra. Pogledaj na šta ti beli veš liči. Sve je samo ne beo.
– To se slažem.
– Što ne sipaš malo one soli..?
– Drugi put ću.
– Stipso.
– Mrzi me.
– Kad ćeš da središ te dlake..?
– Ne znam…
– Kako očekuješ da se dopadneš sebi ako…
– Dobro, hoću, srediću ih… sad… šta me odma’ gledaš tako..?!
– To nije tvoj brijač.
– Moj muž i ja sve delimo. Neće ni primetiti. Moj je tamo u ormariću. A ako ustanem, mogla bih da se okliznem i padnem. Znaš li koliko traje zarastanje kostiju kod četrdesetogodišnjaka..?
– Četrdesetrogodišnjaka.
– Baš si zla.
– Nisam. Ti si u petoj deceniji.
– Ko bi rekao… Brzo je prošlo… Još malo i…
– I onda kažeš da ja mračim..?
– Ok. Pusti malo vruću, dobiću upalu pluća. Mogla bi da uradim piling.
– Čega..?
– Svega.
– Da si prava žena, otišla bi kod kozmetičara, a ne sve sama…
– Ne da mi se da sedim tri sata tamo…
– Ne bi bilo zgoreg da ponekad i ugodiš sebi…
– Ugađam.
– Ne ugađaš. Ovo nije ugađanje. Ovo je obično kupanje.
– A kad u filmovima popale sveće, pa sipaju vino – onda nije kupanje..?
– Gledaš previše filmova.
– Šta misliš, hoće li snimiti novu sezonu Sluškinjine priče..?
– Moraće, bezveze se završilo, ništa mi nije bilo jasno.
– Kupiću knjigu.
– Da bi čitala nešto što si već odgledala..?
– Pa da.
– Gluposti, samo kupuješ knjige i slažeš, nemaš vremena za čitanje…
– Imam. Imaću.
– Stalno to govoriš…
– Ne moraš da me podsećaš, valjda ja sebe poznajem…
– Ćuti.
– Ćuti ti.
– Ti ćeš da mi kažeš..?
– A ko će ako neću ja..?
Eto, tako se ja i ja site ispričamo u kupatilu.
A vi, kako ‘te..?
Tekst: Daniela Bakić
Photo: Piqsels
Postavi komentar