Čovek je naučio svašta. Da lansira raketu na Mesec. Da pocepa atome. Da promeni DNK, sve… Samo nije naučio da sudi pošteno. Jer čovek voli različite aršine. Voli da meri onako kako njemu odgovara. Šta će…
Pa tako kada tvoje dete dobije jedan, mrzi ga profesor. A tuđe ako dobije, pa neka, kad nije učio.
I ako tvoje ne pozovu na rođendan, sigurno imaju nešto lično protiv. A tuđe, tuđe je nekako oduvek bilo povučeno.
Ako tvoja kćerka ima izlaz do dvanaest, pa neka ima, ona je ozbiljna, pametna. A tuđu kad vidiš u deset reći ćeš – pa eto, hoda u ova doba, kao da ni oca ni majke nema.
I tvoja kad obuče nešto kratko – neka je, kad će ako neće sad, mlada je. A tuđa – vidi li nju ko kad ovakva izlazi iz kuće..? Ima li to stida ikakvog..?
A ako tvoja ima momka, to je normalno, zaljubilo se dete. A tuđa…bome, rano je počela da se voda. Iako isto godina imaju.
Ako se tvoja prevari pa ostane trudna, pa šta ćeš, neka, samo nek je živo i zdravo, a i kakva je to kuća bez dece..? A tuđa, tuđa da je šta znala, ne bi obrukala familiju tek tako.
A ako se tvoja uda, ako, i vreme joj je, neka ih, kad se vole. A tuđa, tuđa – požurila brže bolje da smota onog jadnika. I majka joj je isto takva bila. Znaš ti sve.
Pa ako je tvoj zet stranac, o pa fin je to svet, da vidiš kako su vaspitani ljudi, pa šta ako i ne govore naški. A ako tuđi zet nije odavde, pa da je čemu valjala, udala bi se za nekog našeg, ne bi po belom svetu morala sreću tražiti.
A ako se tvoja razvede, pa neka je. I razvod je za ljude. Da neće možda da trpi ceo život, pored rođenog oca i majke..? Ima gde da se vrati, bogu hvala. Nismo ni mi repa bez korena.
A ako se tuđa razvede, šta je tu čudno..? Znala si ti to još i pre nego što su se uzeli, da neće dugo da potraje. Ni majka joj nije bila ništa bolja.
Ako je tvoja debela, a neka je, vidi se da je zdrava. Ako je tuđa debela, bože sačuvaj šta je od sebe napravila.
A ako tvoj muž voli da popije, on je meraklija. A tuđi – običan alkoholičar.
Pa ako tvoje unuče raste bez oca, šta fali, bitno je da dete živi u okruženju punom ljubavi i pažnje.
A ako tuđe raste, reći ćeš – nemoj s njim da sam te videla, znaš da on nema tatu.
I ako doneseš krompir iz tvoje bašte, reći ćeš – o nema takvog krompira nigde, kako su mi samo knedle ispale, ništa se nije lepilo testo za prste. A ako ti neko da krompir sa svog sela – bože sačuvaj, šta je ono, pola sam bacila, to se nije moglo jesti.
I to što ti pričaš o njoj, imaš pravo, može li ko da ti zabrani..? A ona kad priča o tebi – bolje bi joj bilo da te ne uzima u usta ona lajava.
I kad ti daš nekome pedeset evra, o pa to je mnogo, premnogo. A drugi ako da tebi, sram ga bilo, vala se stis’o, šta je danas pedeset evra..? Ništa.
Pa ako je tvoja penzija mala, tebi su vazda nešto dužni. A ako je tuđa mala, šta se buni, ni to nije zaslužio.
A ti ako i patišpanj napraviš, kakav je to samo krasan kolač, šest jaja..! A tuđa ni torta ne valja, mogla je vala više oraha staviti. I tačno se oseti margarin.
Ako umre neko tvoj, reći ćeš – krasna sahrana bila, skromna, dostojanstvena, samo najbliži rod. A kad tuđeg ukopaju, bože me prosti, toliki narod skupili, taman k’o da se sprdaju, eto.
Elem, dok god se delimo i drukčijim kantarom merimo moje i tvoje – neće biti ni sreće ni pravde na ovom svetu. Pa džaba nam i onaj mesec i onaj atom pocepani i DNK.
Sve nam džaba.
Tekst: Daniela Bakić
Photo: Piqsels
Postavi komentar