Malo je šta čoveka u stanju da zaustavi kao strah. I ono čuveno – šta ako…
Šta ako me sutra pita istoriju?
Šta ako mi se ceo razred bude smejao..?
Nemoj tuda, možda ima zmija.
Ne diraj kuče, ko zna čije je.
Nemoj da kažeš tati za jedinicu.
Ne guraj ruku kroz rešetke, ugrišće te.
Pređi na trotoar.
Ne naginji se toliko.
Namaži se, izgorećeš.
Ne plivaj daleko, samo tu, da mogu da te vidim.
Pazi kako prelaziš ulicu.
Ne smej se toliko, oplakaćeš.
Skoči već jednom..!
Šta imaš ispod..? Vidiš kako duva.
Gde ćeš tako, stavi kapu!
Nemoj mokre kose napolje, okrenuće ti se usta.
Ne sedi na tom ‘ladnom betonu, ozepšćeš.
Ko zna ko je sve pio iz toga.
Ne sedaj na dasku.
Ulazi u kuću, vidiš da grmi..!
Jesi oprao ruke..? Daj da pomirišem.
Što se stidiš, pozdravi se lepo.
Veliki dečaci se ne plaše mraka. Nema niko tamo, jel’ vidiš..?
A šta ako ne položim..?
Kao da će mi sutra dati posao..?
Ionako je namešteno.
Neka, vozi ti, ja ću drugi put.
A jel’ baš moramo avionom…?
Nije valjda da prvi put vidiš krv…?
Kako to misliš – da popričam s nekim..?
Što ne idemo negde bliže..?
A da ostanemo kod kuće, ionako nisu neka grupa.
Jel’ ima neko mesto do vrata, bliže izlazu..?
Toliki čovek, a plaši se miša..?!
Ko još danas traži povišicu..?
Šta će svet reći.
Šta ako se nikad ne udam..?
Šta ako se ne javi..?
A šta ako ne upali..?
Privi neku oblogu, proći će.
Šta ima da idem po doktorima, dobro sam.
Ne boli me toliko.
Tako su i njemu govorili da nije ništa, pa umro.
Jel’ neće da boli..? Sigurno..? Sto posto..?
Kakvi tumor markeri..?
Kad su ti zakazali..?
Igra mi oko, ‘oće nešto loše da se desi…
Izvinite, možete samo malo da otvorite prozor..?
Šta ako baš i ne umem da pišem..?
Šta ako samo gubim vreme..?
Šta ako mi pozli na sred ulice?
Šta ako se ugušim..?
Je li devedeset normalan broj otkucaja u minuti..?
Šta ako se to ne vidi na skeneru?
Šta ako mu se ne dopadnem?
Šta ako nađe drugu..?
Šta ako ga udare kola?
Padne slika na glavu..? Ili ledenica..?
Bojim se da ne razumeš…
I gde ćeš sad, vidiš koja su doba..?
Šta znači kad sanjaš da ti ispadaju zubi..?
Ja želim da prestanem da mislim o tome, ali ono neće…
Sve će biti u redu ako dovoljan broj puta dodirnem bradu.
Ako tapkam. Dišem. Ne dišem.
Ako ne zgazim na liniju.
Ako odigram parne brojeve.
Šta ako ostanem trudna?
Šta ako ne ostanem trudna..?
Šta ako bude zemljotres..?
Javi se kad stigneš, znaš da ne mogu da zaspim dok se ne javiš.
Šta si time htela da kažeš?
Šta ako se ne vrati..?
Šta ako mi nešto nađu..?
Šta ako mi ne nađu ništa..?
Šta ako umrem..?
A šta ako preživiš..?
1 Komentar
Divne, zivotne price. One koje duboko urone u dusu, zatalasaju je pa nekada zakiši a nekada zasija.
❤
Postavi komentar