Još uvek vam nije jasno zašto je bolje da ostanete kod kuće…?
Recimo, zato što je nekome stalo do vas. I zato što, za razliku od nekih, imate kuću. I zato što spavate u svom krevetu, a ne na onom na sajmu. I zato što vas ujutro ne budi medicinska sestra. I što možete da ustanete kad vi to želite. Ukoliko hoćete, možete i ceo bogovetni dan provesti u krevetu. To, čime se pokrivate, je vaša posteljina a ne vojničko ćebe. Znate onog ko spava pored vas. I još uvek dišete sopstvenim plućima. Pijete kafu iz svoje najdraže šolje. Imate kafe, uz malo sreće i sve što uz jednu čestitu kafu ide. Kupatilo ne delite sa još pedeset ljudi nepoznatog porekla. Daljinski je u vašim rukama. Doručkujete ono što vam se sviđa a ne ono što vam se servira. (Ok, ovo važi samo za starije od dvanaest godina). Imate kablovsku i internet. Ne čekate u redu da napunite mobilni. Možete da gledate stare slike. Možete da pozovete majku, sestru, drugaricu ili da nasumično okrećete brojeve. Možete da radite od kuće. Možete da čitate sve one knjige koje ste godinama samo slagali pored kreveta. Možete da pišete, dnevnik, blog, bilo šta. Jednog dana, biče to dragocen podsetnik. Možete da pravite kolače i razbacujete se s preostala dva i po kila brašna koja imate u kući. Možete da napravite veliko spremanje i konačno pobacate sve što vam ne treba. Možete da se navučete na serije i da ih, bez griže savesti, gledate do četiri ujutro. Možete da sredite nokte. Možete da se napijete i otreznite i opet napijete i otreznite, a da to niko sa strane ne sazna. Možete da rešavate ukrštene reči. Ili počnete da učite strani jezik – danas barem ima milion besplatnih aplikacija. Možete da izvučete kutiju s društvenim igrama ispod kreveta. Možete da pletete, heklate, vezete – bavite se ručnim radom, naučite da šijete. Možete da prebacite onih tri hiljade četiri stotine dvadeset i osam fotografija s telefona na hard disk. Možete da zasadite neku biljčicu u sopstvenoj režiji – limun i pasulj brzo klijaju. Možete da radite na kondiciji. Ok, trčanje po stanu baš i nije praktično, ali par trbušnjaka i sklekova čine čuda. Možete da crtate. Verovali ili ne, crtanje je više stvar tehnike nego talenta. Možete da učite da svirate neki instrument – pod uslovom da imate instrument. Ako nemate, uvek možete da udarate u šerpe. Možete da se šminkate do beskonačno i isprobate sve kombinacije za koje nikada niste imali vremena. Možete da napravite čistku u frižideru i pobacate one tegle sa po jednom maslinom i pola krastavčića. Možete da opustošite štek s čokoladama. Možete da igrate karte u skidanje. Možete da perete zavese, četkicom oribate fugne između pločica, pogledate virtuelnu postavku Luvra, napravite svoj kućni video, mašete onom deki od preko puta, aplaudirate u osam svim onim su negde napolju, pošaljete svim svojim kontaktima srce podrške ili jedno obično “čuvaj se“ u inbox. Možete da popravite aspirator u kuhinji, zamenite sijalicu, češljate rese na tepihu, ili se bavite društveno korisnim radom. Možete da odgledate sva tri Kuma ponovo. Možete da radite sve što želite. Osim da izađete napolje.
I umrete.
Tekst: Daniela Bakić
Photo: Kaboom
2 Komentara
Da konacno razvrstam gace i carape i pobacam one sto mi je zao da bacim i da se pitam kako ni sad nece sve da stane nazad u fioku.
I da konačno uparim one “usamljene“ 🙂
Postavi komentar