Dragi dnevniče,
Dan petnaesti pa još i nedelja. Po navici uključujem mašinu. Po navici razmišljam šta ću za ručak. Po navici nekako i živim. A sve stoji, ne mrda.
Mama, vidi kako je lep kupaći, pokazuje mi Tara na mobilnom. Jeste, kažem. Mama, da naručimo…? Pogledam je. Mislim, kad sve ovo prođe, ispravlja se. Naručićemo, kažem. Kad sve ovo prođe.
Deki troši svoje preostale zalihe varikine. Pobelećemo i mi i kuća i Badi i sve. Samo ide i briše, potire, briše, potire… Na zameram mu, to je njegov način da se izbori sa svim. Zameram mu samo što jede. I što spava, hoda i diše. Mislim da me puca opasan PMS.
Pitala sam ga kako može da jede, sad. A šta da radim…? Pa sutra možda ne budemo imali šta. Kupičemo, kaže. A šta ako ne bude da se kupi…? Onda ćemo jesti nešto drugo, kaže. Nemoj da razmišljaš mnogo unapred. Novi dan – nova nafaka.
Juče sam bila kod tate, na kratko. Izneo je cveće na terasu, valjda mu neće mu ništa biti. Polomila mu se proteza. Sad neće jesti ni ono malo što je do sad jeo. Kako si, pitala sam ga. Dobro, što..? Tata, ozbiljna sam…kako si – unutra…u glavi..? Pogledao me, onako svojski, i znala sam da je dobro. I da će biti dobro.
Posle sam s Unom jurila pesak za Badija. Moramo da mu instaliramo neki priručni vece na terasi jer ni pas ne može da trpi toliko dugo. Mama, mogu ja da vozim, pliz…? Možeš. Stvarno mogu…? Stvarno.
Išli smo u onaj pet šop kod pijace. Kupila sam deset kila peska za mačke. Za pse to i ne prave. Valjda če poslužiti. Upalilo nam se crveno na uzbrdici. Mislim da mi je spržila lamelu. Dok je kružila da nađe parking, ušla je u jednosmernu, u kontra smeru. Srećom da nije bilo nikoga. Nemoj da kažeš tati. Neću.
Popodne sam zvala Maju. Dobro su. Zavidim im, barem imaju dvorište. Ena je baš porasla. Beru nekakve divlje šparoge oko kuće. Pitala me kako da spremi šarana. Posoli, ubaci u rernu i uključi. Šaran će odraditi sve ostalo.
Pola sedam je. Još je dan. Odgovorila sam na šezdesetosmu po redu lančanu poruku, prostrla veš, treći put od juče i otvorila frižider – puta beskonačno. U nedostatku manevarskog prostora – iznela sam se na terasu. Valjda mi neće ništa biti.
Tekst: Daniela Bakić
Photo: Piqsels
Postavi komentar