Kaži da nismo tu

Ili – rečenice koje ne izgovaramo ovih dana, a koje mi, uzgred rečeno, baš nedostaju:

 

Kako mi ovo stoji…?

Ne mogu, imam trening u šest.

Šta da obučem?

Javila se, spavaće večeras kod Ive.

Kakva mi je kosa…?

Ne mogu da nađem maskaru.

Ne trči toliko, pašćeš.

Šta kaže horoskop…?

Kako je bilo u školi…?

Kako ću ovakva, vidi me na šta ličim.

Pusti me, vidiš da nešto radim..!

I pazi preko ulice..!

Idi, igraj se ispred zgrade.

Imamo rezervisano na Bakić, dve karte.

Kakve su plaže na Kritu…?

O, komšija, kako ste…? A, ništa evo, s posla…

Koliko je sati..? Deset…? Već…?!

Vidi kakav je dan, a ti se nabila u kuću…

I kad prave svadbu…?

Dođi na kafu.

Idem samo do grada.

Budi se, zakasnićeš na predavanje.

A ništa, evo, idem s posla…

Ja ću produženu s mlekom i čašu vode.

Opet…? Pa opravdala sam ti prošle nedelje.

Da nemate možda samo za pola broja veće, ove me malo stežu.

Trista grama s mesom, dve pogačice i jogurt.

Gde si parkirao…?

Ne moraš danas u školu.

Sat i po idem s Novog Beograda…

Nije tu… ne znam…otišla do neke drugarice.

Kaži da nisam tu.

Možeš li ti na roditeljski, nema šanse da stignem.

Može samo brzinski pranje i feniranje…?

Meni ćete pola kila od buta, i komšija…sameljite mi dvaput, molim vas.

Jel’ ti se ide u bioskop..?

Kakvo će vreme danas biti…?

Mi bili u prolazu, pa svratili.

E, ćao… kad možeš da me ubaciš za korekciju? Izrasli su mi, katastrofa.

Moramo li mi baš svaki put stići poslednji…?

Ma ne izuvajte se, samo upadajte…!

Ako ti se ne sviđa, račun ti je unutra, možeš da zameniš.

Jesi mi video negde one crne cipele..?

Kako ću u ovim, ne slažu mi se.

Samo su mi oni sad trebali…

Izvini, žurim.

A da prošetamo malo…?

I kakvo je vreme kod vas…?

Ajd’ pa navratite neki put.

 

Tekst: Daniela Bakić

Photo: Piqsels